"Znam da je puno puta upravo tako postavljen, ali nisam nikada poverovao da je Koštana komad sa pevanjem i pucanjem.
Pokušao sam prvi put da značajnije u predstavu uklopim ono što je Bora rekao u naslovu i karakterizaciji lika ,da je Koštana ciganka IGRAČICA i pevačica.Sve pesme koje Koštana peva su zapisane i one su izrazito lirske, ali među njima nema ni jedne koja opravdava haos i pomamu za njom o kojoj govori Arsa u komadu.
Šta je Kostana igrala nije tačno zapisano (sem sigurno čoček)a ja sam poverovao da je pre svega erotičnost njene igre ,razlog tolike njene popularnosti. Tadašnje Vranje bilo je granica dve države i tromeđa tri naroda Turskog,Albanskog i Srpskog. Zato su u muzičkoj podlozi zastupljena sva tri etno melosa.
Koštani se nudi povlašćen i situiran život u najbogatijoj kući u gradu,ali u suštini -zlatni kavez.Između Hadži Tomine kuće-zlatnog kaveza …i čerge, koštana bira čergu ,jer time bira ….Slobodu.I na kraju, nisam nikada poverovao da je Koštana melodrama sa depresivnim krajem. Mislim da je to priča o izboru.Kostana nije samo udata na silu,-ona ima izbor. Zaljubljen je i voli je mnogo ,sin najvećeg gazde u tadašnjem Vranju. I zove je da pobegnu zajedno.Šta bi se dalje desilo da je bilo tako. Hadži Toma bi se ljutio ali bi popustio pogotovu kad bi se pojavilo…….unuče.Pošto se u tekstu kaže da su se pobili sa Arnautima i doveli je iz Turske u igračkim numerama ima turskog i arapskog melosa i pokreta.
I zato je za mene oduvek priča o Koštani bila priča, o ljudskoj potrebi za slobodom." - BOŠKO PULETIĆ
